Finansije i Osiguranje - Srbija

Opet subvencionisani stambeni krediti

Sa dodatnih 500 miliona dinara, predviđenih rebalansom budžeta za ovu godinu, biće nastavljen program subvencionisanih stambenih kredita, kažu u Ministarstvu privrede i finansija.

Kupci stanova, koji uz pomoć države planiraju da dođu do krova nad glavom, zahteve za zajmove moćiće najverovatnije da podnesu od sledećeg meseca, jer bi do tada rebalans trebalo da stupi na snagu.

Za subvencionisanu kupovinu stanova u novogradnji ovogodišnjim budžetom najpre je opredeljeno 1,2 milijarde dinara. Taj iznos je zbog velikog interesovanja građana, prvenstveno u beogradskom naselju „Stepa Stepanović” „pojačan” sa dodatnih 500 miliona dinara. Uprkos tome, pare su potrošene već tokom jula kada je obustavljen prijem novih zahteva.

Velikoj zainteresovanosti građana kumovali su labaviji uslovi pri odobravanju dotiranih stambenih pozajmica za koje država daje beskamatni kredit od 20 odsto vrednosti stana koji se otplaćuje u poslednjih pet godina. 

Uslovi za odobravanje subvencionisanih stambenih kredita ostaju isti. Obavezno učešće kupca je pet odsto. Za ovu vrstu zajma mogu da konkurišu građani čiji je mesečni prihod do 150.000 dinara, dok starosne granice više nema. Kamata je ograničena na maksimalnih 4,5 odsto plus šestomesečni euribor.

U setu poreskih izmena, omogućeno je da građani, koji su došli u situaciju da ne mogu više da plaćaju ratu za kredit, po važećim propisima, prilikom otpisa duga, moraju državi da plate porez. Ta nepravda je novim poreskim izmenama ukinuta.

– U praksi je to značilo da onaj ko je praktično ostao bez svega, državi mora i da plati porez. Dešavalo se da građani, zbog nemogućnosti da plaćaju kredit, prodaju stan kako bi izmirili svoje obaveze prema banci. Međutim, nekretnine su sada jeftinije, pa građani vrlo često nisu mogli stan da prodaju po ceni za koju su ga kupili, već znatno jeftinije. Tu razliku im je banka otpisivala. Međutim, važeći poreski propisi su upravo tu razliku tretirali kao prihod i na to se plaćao porez. Sada je ta obaveza ukinuta.

Porez na kapitalnu dobit ubuduće neće plaćati prodavac stana, ukoliko je nekretnina bila njegovo vlasništvo minimum deset godina. Ovo je predviđeno izmenama zakona o porezu na dohodak građana. Do sada je porez na kapitalnu dobit iznosio deset odsto, a predloženim izmenama zakona, stopa je podignuta na 15 procenata. Dakle, oni koji prodaju nekretninu, a nisu vlasnici duže od deset godina moraće da odreše kesu.

Rebalansom budžeta, međutim, nisu opredeljena dodatna sredstva za subvencionisane kredite za energetsku efikasnost kuća i stanova, s obzirom na to da na razdelu nijednog ministarstva nisu eksplicitno navedena. Jedino kod Ministarstva energetike stoji iznos od 10 miliona evra kredita Nemačke razvojne banke za energetsku efikasnost.

Ovogodišnjih 300 miliona dinara namenjenih za kupovinu i postavljanje izolacije, stolarije, energetski efikasnih peći i kotlova, korišćenje grejne opreme veće energetske efikasnosti (toplotne pumpe), kao i za kupovinu i ugradnju opreme za sagorevanje biomase i druge opreme kojom se unapređuje energetska efikasnost – planuli su za dve nedelje. Ukoliko žele da „utople” svoje domove građanima su na raspolaganju samo komercijalni krediti.